Već od petnaeste godine mladi mogu da se oprobaju u radu u buticima, igraonicama, ugostiteljskim objektima, ali i u težim fizičkim poslovima koji su prilagođeni njihovom uzrastu. Najčešće se obraćaju omladinskim zadrugama.
Minimalna cena radnog sata bez doprinosa i poreza iznosi 271 dinar, a može biti i znatno viša. Bruto zarada zavisi od kategorije zadrugara pa je najpovoljniji vid angažovanja srednjoškolaca i studenata iz perspektive poslodavca. Doprinosi za njih su 27,25 odsto na iznos neto zarade, dok je za nezaposlene ova naknada 74,26 odsto jer se njima uplaćuju radni staž i zdravstvena zaštita.
U ponudi je veliki broj poslova, ali postoje uslovi ko može da ih obavlja i u kom vremenskom periodu, odnosno koliko sati da ostvare mesečno. Školarci koji su napunili 15 godina, studenti do 26 i nezaposleni koji imaju manje od 30 godina mogu da obavljaju posao 120 radnih dana u kalendarskoj godini na istom mestu.
– Retko se desi da se neko zadrži na poziciji duže od predviđenih dana, u slučaju da dođe do toga zadrugar može da produži ugovor i da radi na nekom drugom radnom mestu – rekla je Teodora Gajić iz Studentske i omladinske zadruge SBU.
Da bi mogli da rade preko omladinske zadruge, mladi moraju da plate godišnju članarinu koja je najčešće 500 dinara, mada ima i pojedinih kod kojih je 1.000. Oni koji žele da zarade za džeparac mogu da biraju gde će raditi u širokoj ponudi poslova u restoranima, buticima, na održavanju higijene, čuvanju dece… Ali mladi imaju i priliku da steknu prvo radno iskustvo u struci za koju se školuju.
Studenti bi uglavnom najviše voleli da rade poslove od kuće, ali, kako je istakla Gajićeva, oni nemaju te veštine pa su često razočarani.– Najtraženiji su poslovi animatora, u administraciji, na info-pultu ili deklarisanju proizvoda. Devojke često biraju posao pomoćnog radnika u buticima, ali mnogi žele da rade u profesiji za koju se školuju. Recimo, često rade kao vaspitačice ili u nekim predškolskim ustanovama kao predavači i nadaju se da je to njihova ulaznica za budući profesionalni put – navela je Gajićeva.
Satnice se razlikuju od opisa posla pa za održavanje higijene zadrugari imaju oko 400 dinara, za čuvanje dece 300 do 500, za rad u buticima 280 do 400, u ugostiteljskim objektima 271 do 350 dinara. Za sat rada na info-pultu plaća se 300 dinara, a za lepljenje deklaracija u toku osam sati biće plaćeno između 2.400 i 3.200 dinara. Kol-centri najčešće imaju fiksnu mesečnu zaradu – za 30 sati rada nedeljno nude oko 42.500.
Mladi imaju različita iskustva sa omladinskim zadrugama, kod nekih dolazi do kašnjenja isplata, dok kod drugih sve ide savršeno.
– Krenula sam da radim pre tri meseca kao animator u igraonici, šest dana po šest sati i zarada mi je 1.800 dinara dnevno. Sve funkcioniše kako treba, uplata je do petog u mesecu i rok se poštuje – rekla je Marija Macić, studentkinja Pravnog fakulteta, koja je ranije radila i preko drugih zadruga i imala situaciju sa kašnjenjem plate, ali, kako kaže, za to je kriva firma.
Mogu da rade i stranci
Strani državljani koji imaju prebivalište u našoj zemlji mogu da rade preko omladinskih zadruga.
– Ukoliko studiraju i prijavljeni su na teritoriji Srbije, mogu da obavljaju poslove i zarađuju posredstvom zadruge. Da li je student iz Republike Srpske, Afrike, Crne Gore ili Rusije, isto je – objašnjava Teodora Gajić.